Fenomen tranzicije iz ekonomije tipa real-socijalizma u onaj slobodnog tržišta se suštinski morao odnositi na državnu imovinu Crne Gore, a ne na privatnu imovinu, ili onu koja je to ranije već bila, prije nacijonalizacije. Tako se desilo da su tranzicijom obuhvaćena i prodata gotovo sva preduzeća ili druga imovina u ranijem privatnu vlastištvu.

Istini za volju, Crna Gora je zloupotrebila instrument privatizacije time što ga je primijenila na dobra koja po zakonu nije trebalo dirati, odnosno na nacionalizovanu privatnu imovinu za koju su već bili predati zahtjevi restitucije od strane ranijih vlasnika ili njihovih pravnih sukcesora.

Tako je privatizacija (ili prodaja privatnim licima) zadeslila i imovinu u procesu povraćaja porodice Zuber Gregović (vidi kuću Sutjeska i Tvrđavu Lazaret u Petrovcu) iako crnogorski zakon o povraćaju imovine jasno kaže da se ne može prodavati imovina koju potražuju originalni vlasnici. Ovde je crnogorska država napravila autentične krađe pod pokrićem zakona o privatizaciji.
Na nacionalizaciju iz 1946-1958 nadovezala se privatizacija iz 2002-2006 ili dupla korist za crnogorsku državu i dupla šteta za porodicu Zuber.

Neka Dokumenta:
objava privatizacije (26-12-2005)
protesno pismo Ivana Zubera (30-01-2006)
nova registracija kuće Sutjeska (03-2006)
pismo gradonačelnika Budve predsedniku Vujanoviću po pitanju Sutjeske (03-05-2006)